Gnev je prirodna reakcija svih nas, pa tako i male dece. Postupanje prema dečijem gnevu je možda najteži deo roditeljstva i vaspitačkog posla. Mnogi roditelji i vaspitači na dečiji gnev reaguju na pogrešan i destruktivan način.
Kada dete postane ljuto, ono je prilično ograničeno u načinu ispoljavanja svog gneva. Ima samo dva izbora. Da ispolji gnev ponašanjem ili rečima. Oba načina otežavaju pravilno reagovanje roditeljima i vaspitačima. Oba načina su nepodnošljiva i neprihvatljiva. Šta vaspitač može da uradi?
Kao para iz lonca, i gnev mora nekako da izađe iz deteta. Niko, pa ni malo dete, ne može da potisne gnev i da ga stalno drži u sebi. To bi bila jedna od najštetnijih stvari na koje možemo da prisilimo malo dete. Ako detetu ne dozvolimo da ispolji gnev na neki način, ono mora da ga potiskuje sve dublje i dublje, što može da izazove destruktivne probleme kasnije u životu. Ako je dete kažnjeno zbog ispoljavanja gneva rečima ili ponašanjem, ono nema drugog izbora osim da potiskuje gnev i da ga zatvori u sebe. Kao posledica toga, dete nikada neće biti u stanju da se zrelo nosi sa gnevom. To je zamka kažnjavanja. Kažnjavanje nije način pomoću koga ćemo da naučimo decu kako da se nose sa gnevom.
Pasivno agresivno ponašanje
Suočeni sa dečijim gnevom, roditelji i vaspitači mogu da naprave još jednu grešku, da planu i istresu teret svog gneva na dete. Deca su bespomoćna pred roditeljskim gnevom. Kada roditelj viče na dete, on zatvara sve prirodne načine ispoljavanja gneva, i dete mora da ga potisne, pridodajući mu još i roditeljski gnev. Zbog čega je ovo toliko štetno?
Ako se previše potiskuje, gnev će se ispoljiti u obliku “Pasivno agresivnog ponašanja”. Pasivno agresivno ponašanje je, uglavnom, nesvesno (dete ne zna da se tako ponaša) i usmereno protiv autoriteta. To je nesvesna motivacija deteta da poljulja autoritet (naročito roditelja i vaspitača) radeći suprotne stavari od onih koje se očekuju od njega. Kada pasivno agresivne crte počnu da karakterišu dečije ponašanje, disciplinovanje postaje noćna mora. Pojavljuju se odugovlačenje, traćenje vremena, tvrdoglavost, namerna neefikasnost i zaboravnost, često dete počinje ponovo da piški ili kaki u gaće i sl. Nesvesni cilj takvog ponašanja je da uznemiri roditelje i druge osobe od autoriteta, i tako izazove gnev. Pasivno-agresivni načini ponašanja su indirektni, lukavi i štetni, a njima dete omalovažava sebe. Pošto je ovakvo ponašanje uglavnom nesvesno, dete i ne zna da ga koristi kao odbrambeno ponašanje. Roditelji su sami sebe saterali u ćošak. Što više kažnjavaju ovakva ponašanja, dete će ih sve više upražnjavati. Onda če doći škola, pa će loše ocene biti sredstvo za pasivno agresivno ponašanje i roditelji postaju bespomoćni i očajni. Šta ih tek čeka u pubertetu!? Pasivno agresivno ponašanje je preduslov i za drogiranje, pušenje, neprimereni seks, bežanje iz škole, nedisciplinu u školi… pa čak i za samoubistvo.
Pasivno agresivno ponašanje je veoma česta pojava. Zašto? Zato što mnogi ljudi ne razumeju gnev ili ne znaju šta sa njim. Osećaju da je gnev nekako pogrešan i grešan i a ga disciplinom treba „isterati“ iz deteta kao đavola. To je ozbiljna zabluda, jer je osećanje gneva normalno. Svaki čovek u životu oseti gnev, uključujući i Isusa (koji se razljutio na one koji su zloupotrebili hram). Kada se dete razgnevi, i vi ga udarite ili viknete na njega: „Prekini ili ću da te ošamarim“… šta njemu ostaje da uradi? Samo dve stvari: da nastavi da se ponaša neposlušno i da se „tako“ izražava, ili da vas posluša i prestane da se „tako“ izražava. Ako odabere ovu drugu opciju, gnev neće nestati, on će samo biti potisnut i ostaće nerešen u podsvesti, čekajući da kasnije bude izražen na nekog drugog (gde može) ili putem neprikladnog, pasivno agresivnog ponašanja.
Druga greška koju roditelji i vaspitači često čine u vezi sa potiskivanjem gneva je neumesna upotreba humora. Kad god situacija postane napeta, pogotovo ako se dete razgnevi, neki roditelji ga zadirkuju i pokušavaju da nametnu humor, ne bi li umanjili napetost. Šaljivost je, naravno, divna stvar u svakoj porodici. Ali, kad se stalno koristi da bi se izbeglo pravilno postupanje sa gnevom, dete jednostavno ne može da nauči kako da izađe na kraj sa gnevom. Pasivno agresivno ponašanje može lako da postane ukorenjeni, uobičajeni obrazac ponašanja i može da traje celog života.
Učenje zrelog vladanja gnevom
Prisiljavanje deteta da potisne gnev nije pravi put. Moramo ga naučiti kako da se, na adekvatan način, oslobađa gneva, kako da se nosi sa njim. Da bismo to mogli da naučimo decu, potrebo je da i mi sami umemo da se adekvanto nosimo sa vlastitim gnevom. Osećanje gneva nije samo po sebi ni dobro ni loše. Gnev je normalan, i svako živo biće ga oseća. Problem nije sam gnev, već upravljanje gnevom, i u tome mnogi greše. Potrebno je shvatiti da postoje različiti načini upravljanja gnevom i znati koji je najbolji. Počeli smo od najgoreg načina izlaženja na kraj sa gnevom, a to je pasivno agresivno ponašanje. Roditelji, ako vaše dete ili tinejdžer ispoljava svoj gnev verbalno, čak i ako je neprijatan u tome, to je mnogo bolje od pasivno agresivnog ponašanja. Jedna od najvažnijih lekcija odrastanja i sticanja zrelosti jeste izlaženje na kraj sa gnevom na primeren i zreo način. Deca će nastojati da nezrelo ispoljavaju gnev sve dok in neko ne pokaže drugačije. Ne možemo očekivati od deteta ili tinejdžera da gnev izražavaju automastki na najbolji i najzreliji način. Učenje zrelog savladavanje gneva ide postupno, i prolazi kroz određene korake:
Lestvica upravljanja gnevom:
Potpuno nekontrolisano ponašanje – Kad osoba ima napade besa, uništava imovinu ili je nasilna prema drugoj osobi (čak je i ovakvo ponašanje lakše ispraviti nego pasivno agresivno)
Verbalni izliv besa, ali bez fizičkog nasilja, ograničen na vikanje, vrištanje, psovanje. Gnev nije usmeren samo na osobu na koju smo ljuti, nego na bilo koga ko se nalazi u blizini.
Neprijatno verbalno izražavanje(glasno, dranje…) ali bez vređanja i psovanja… ali i dalje nije usmereno samo na onoga ko je izazivač, već na sve prisutne…
Neprijatno ispoljavanje (vikanjem, vrištanjem…) ali ograničavajući se na temu i osobu koja je izazvala.
Ispoljavanje na prijatan i razuman način, ako je moguće i to prema osobi koja je gnev izazvala.
Lestvica upravljanja gnevom napravljena je da bi se razumeli različiti koraci ili nivoi zrelosti u izražavanju gneva, i da bi se pomoglo vaspitačima da uvide da moraju da uče decu kako da, korak po korak, napreduju od jednog nivoa zrelosti do drugog.
Kako učiti dete da napreduje na lestvici kontrole gneva
Petnaest načina gnevnog ponašanja kombinuju se na različite načine na lestvici gneva. Primetićete da je ispoljavanje gneva prvenstveno negativno. Na lestvici su samo prva dva načina potpuno pozitivna. Prvo ću prikazati moguća ponašanja, pa onda, na lestvici gneva, njihove moguće kombinacije.
1. Ljubazno ponašanje
2. Traženje rešenja
3. Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao
4. Ostajanje pri prvoj žalbi (ne širenje na “sve i svašta”)
5. Logično i konstruktivno razmišljanje
6. Neprijatno i bučno ponašanje
7. Psovanje, vređanje
8. Usmeravanje gneva prema onima koji ga nisu izazvali
9. Izražavanje žalbi koje nisu direktno povezane
10. Bacanje predmeta
11. Uništavanje imovine
12. Verbalno zlostavljanje
13. Emoconalno destruktivno ponašanje
14. Fizičko zlostavljanje
15. Pasivno agresivno ponašanje
Pozitivno
1. Ljubazno ponašanje, traženje rešenja, usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje.
2. Ljubazno ponašanje, usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje.
Pozitivno i negativno
3. Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno
4. Ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno. Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali
5. Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno. Verbalno zlostavljanje.
6. Logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno. Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Izražavanje nepovezanih žalbi.
Uglavnom negativno
7. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Izražavanje nepovezanih žalbi. Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
8. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Izražavanje nepovezanih žalbi. Þ Verbalno zlostavljanje, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
9. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Izražavanje nepovezanih žalbi. Þ Verbalno zlostavljanje, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
10. USMERAVANJE GNEVA KA OSOBI KOJA GA JE IZAZVALA, Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ bacanje stvari, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
11. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ bacanje stvari, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
Negativno
12. USMERAVANJE GNEVA KA ONIMA KOJI SU GA IZAZVALI. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Uništavanje imovine Þ Verbalno zlostavljanje, Emocionalno destruktivno ponašanje
13. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Uništavanje imovine, Þ Verbalno zlostavljanje, Emocionalno destruktivno ponašanje
14. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Uništavanje imovine, Þ Verbalno zlostavljanje, Þ Fizičko zlostavljanje, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
15. Pasivno agresivno ponašanje
Prilikom učenje deteta u postupanju sa gnevom moramo se ponašati prijatno i odlučno. Prijatno znači sa ljubavlju i ljubazno, optimistično, uzdržavajući se od osuđivanja i usađivanja svojih strahova i briga u dete, a naročito sopstvenog gneva. Odlučno znači dosledno istrajavati na daljim očekivanjima vezanim za napredovanje detetove samokontrole na lestvici gneva. Odlučnost ne znači krutost i odsustvo tolerancije. Treba uzeti u obzir godine deteta, sposobnosti i stepen zrelosti.
Odnos ljubavi i discipline
Mnogi roditelji i vaspitači ne razumeju odnos između ljubavi i discipline i značenje discipline. Oni u mislima razdvajaju ljubav i disciplinu, kao da su to dve različite stvari. Disciplina i ljubav su nerazdvojne. Dete se mora osećati voljenim, i to je najvažniji deo disciplinovanja. To nikako nije sve, ali je najvažnije. Primena bihejviorističkih tehnika disciplinovanja, ako nije bazirana na bezuslovnoj ljubavi prema detetu, neće dati dobre rezultate. Disciplinovanje je neuporedivo lakše kada se dete oseća iskreno voljenim. Bazični oblici disciplinovanja koji se zasnivaju na ljubavi su:
Gledanje u oči (disciplinovanje kroz kontakt očima kroz koji pokazujemo ljubav i razumevanje)
Primereno dodirivanje, fizički kontakt (Poruka bliskosti, onda i onoliko koliko detetu prija i kada mu prija)
Usredsređeno aktivno slušanje (Dete mora biti sigurno da vaspitač razume ono što ono želi da kaže. Kada dete zna da vi razumete njegova osećanja i želje, mnogo je voljnije da pozitivno reaguje na disciplinu, naročito kada se ne slažete sa njim)
Kontrolisanje sopstvenih osećanja (Nekontrolisana osećanja u svakome pobuđuju nepoštovanje. Zašto da očekujemo suprotno od našeg supružnika ili deteta?
Moramo znati da se gnev teško kontroliše pod određenim uslovima. Neki od njih su:
Kada je osoba depresivna
Kada je osoba uplašena
Kada je psihički ili fizički iscrpljena
Kada njen duhovni život nije zdrav
Neka deca imaju prirodno više poteškoća u savladavanju gneva od druge dece. – bez obzira na tip roditeljstva koji su imala. Na primer deca sa izvesnim neurološkim problemima, sa ADHD strukturom… Deca sa ADHD su impulsivna u ispoljavanju svih osećanja, pa tako i gneva. Potrebno je dosta strpljenja, strukture i doslednosti u vaspitanju, uz pozitivan stav i adekvatno pokazivanje ljubavi, da bi se ovakva deca naučila adekvatnoj kontroli ispoljavanja osećanja gneva.
Zamka telesne kazne
Mnogi roditelji i vaspitači, iznervirani dečijim ispoljavanjem gneva, pribegavaju “batini iz raja”, telesnom kažnjavanju, kako bi isterali te “zle duhove” i razmaženost iz deteta.
Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je upotreba fizičke kazne kao glavnog sredstva za kontrolisanje ponašanja opasna, jeste zato što drastično umanjuje osećanje odgovornosti. Dete se oseća poniženo, oseća nepravdu, što drastično umanjuje njegovo osećanje odgovornosti za ono što je učinilo i onemogućuje mu razvoj savesti.
Druga loša posledica fizičke kazne je poistovećivanje sa napadačem. To je, takođe, mehanizam za izbegavanje krivice. Dete se poistovećuje sa roditeljem koji ga kažnjava (staje na njegovu stranu), i smatra da je ispravno biti agresivan i kažnjavati. Ovaj mehanizam će, kad odraste, kažnjavano dete preneti u svoje roditeljstvo.
Čovek ne može da daje ono što nema. Da bismo naučili svoju decu da vole, moramo biti sposobni da ih volimo na način koji podstiče njihov razvoj. Da bismo ih naučili da adekvatno postupaju sa sopstvenim gnevom, moramo naučiti kako da mi kontrolišemo svoj gnev. Ne da ga potiskujemo, ili da ga ispoljavamo na pasivno agresivan način, već da ga ispoljavamo kontrolisano, konstruktivno, tražeći rešenje problema. I da ne zaboravimo: ljubav ide uvek ispred discipline.
Za zakazivanje skajp seansi
obratite se porukom na:
office@psihoterapijsketeme.rs
» Get Skype, call free!
Pravila o preuzimanju tekstova
Ukoliko želite da preuzimate tekstove s ovog sajta, potrebno je da prethodno stupite u kontakt sa mnom putem navedenog mejla ili broja telefona.
Ako se dogovorimo o postavljanju teksta na vaš blog, trebalo bi da sadrži sve unutrašnje linkove ka mom sajtu, naveden i linkovan izvor i moj potpis linkovan ka mojoj biografiji na ovom sajtu.
Agresivnost dece — dečji gnev
Da li je gnev loš?
Gnev je prirodna reakcija svih nas, pa tako i male dece. Postupanje prema dečijem gnevu je možda najteži deo roditeljstva i vaspitačkog posla. Mnogi roditelji i vaspitači na dečiji gnev reaguju na pogrešan i destruktivan način.
Kada dete postane ljuto, ono je prilično ograničeno u načinu ispoljavanja svog gneva. Ima samo dva izbora. Da ispolji gnev ponašanjem ili rečima. Oba načina otežavaju pravilno reagovanje roditeljima i vaspitačima. Oba načina su nepodnošljiva i neprihvatljiva. Šta vaspitač može da uradi?
Kao para iz lonca, i gnev mora nekako da izađe iz deteta. Niko, pa ni malo dete, ne može da potisne gnev i da ga stalno drži u sebi. To bi bila jedna od najštetnijih stvari na koje možemo da prisilimo malo dete. Ako detetu ne dozvolimo da ispolji gnev na neki način, ono mora da ga potiskuje sve dublje i dublje, što može da izazove destruktivne probleme kasnije u životu. Ako je dete kažnjeno zbog ispoljavanja gneva rečima ili ponašanjem, ono nema drugog izbora osim da potiskuje gnev i da ga zatvori u sebe. Kao posledica toga, dete nikada neće biti u stanju da se zrelo nosi sa gnevom. To je zamka kažnjavanja. Kažnjavanje nije način pomoću koga ćemo da naučimo decu kako da se nose sa gnevom.
Pasivno agresivno ponašanje
Suočeni sa dečijim gnevom, roditelji i vaspitači mogu da naprave još jednu grešku, da planu i istresu teret svog gneva na dete. Deca su bespomoćna pred roditeljskim gnevom. Kada roditelj viče na dete, on zatvara sve prirodne načine ispoljavanja gneva, i dete mora da ga potisne, pridodajući mu još i roditeljski gnev. Zbog čega je ovo toliko štetno?
Ako se previše potiskuje, gnev će se ispoljiti u obliku “Pasivno agresivnog ponašanja”. Pasivno agresivno ponašanje je, uglavnom, nesvesno (dete ne zna da se tako ponaša) i usmereno protiv autoriteta. To je nesvesna motivacija deteta da poljulja autoritet (naročito roditelja i vaspitača) radeći suprotne stavari od onih koje se očekuju od njega. Kada pasivno agresivne crte počnu da karakterišu dečije ponašanje, disciplinovanje postaje noćna mora. Pojavljuju se odugovlačenje, traćenje vremena, tvrdoglavost, namerna neefikasnost i zaboravnost, često dete počinje ponovo da piški ili kaki u gaće i sl. Nesvesni cilj takvog ponašanja je da uznemiri roditelje i druge osobe od autoriteta, i tako izazove gnev. Pasivno-agresivni načini ponašanja su indirektni, lukavi i štetni, a njima dete omalovažava sebe. Pošto je ovakvo ponašanje uglavnom nesvesno, dete i ne zna da ga koristi kao odbrambeno ponašanje. Roditelji su sami sebe saterali u ćošak. Što više kažnjavaju ovakva ponašanja, dete će ih sve više upražnjavati. Onda če doći škola, pa će loše ocene biti sredstvo za pasivno agresivno ponašanje i roditelji postaju bespomoćni i očajni. Šta ih tek čeka u pubertetu!? Pasivno agresivno ponašanje je preduslov i za drogiranje, pušenje, neprimereni seks, bežanje iz škole, nedisciplinu u školi… pa čak i za samoubistvo.
Pasivno agresivno ponašanje je veoma česta pojava. Zašto? Zato što mnogi ljudi ne razumeju gnev ili ne znaju šta sa njim. Osećaju da je gnev nekako pogrešan i grešan i a ga disciplinom treba „isterati“ iz deteta kao đavola. To je ozbiljna zabluda, jer je osećanje gneva normalno. Svaki čovek u životu oseti gnev, uključujući i Isusa (koji se razljutio na one koji su zloupotrebili hram). Kada se dete razgnevi, i vi ga udarite ili viknete na njega: „Prekini ili ću da te ošamarim“… šta njemu ostaje da uradi? Samo dve stvari: da nastavi da se ponaša neposlušno i da se „tako“ izražava, ili da vas posluša i prestane da se „tako“ izražava. Ako odabere ovu drugu opciju, gnev neće nestati, on će samo biti potisnut i ostaće nerešen u podsvesti, čekajući da kasnije bude izražen na nekog drugog (gde može) ili putem neprikladnog, pasivno agresivnog ponašanja.
Druga greška koju roditelji i vaspitači često čine u vezi sa potiskivanjem gneva je neumesna upotreba humora. Kad god situacija postane napeta, pogotovo ako se dete razgnevi, neki roditelji ga zadirkuju i pokušavaju da nametnu humor, ne bi li umanjili napetost. Šaljivost je, naravno, divna stvar u svakoj porodici. Ali, kad se stalno koristi da bi se izbeglo pravilno postupanje sa gnevom, dete jednostavno ne može da nauči kako da izađe na kraj sa gnevom. Pasivno agresivno ponašanje može lako da postane ukorenjeni, uobičajeni obrazac ponašanja i može da traje celog života.
Učenje zrelog vladanja gnevom
Prisiljavanje deteta da potisne gnev nije pravi put. Moramo ga naučiti kako da se, na adekvatan način, oslobađa gneva, kako da se nosi sa njim. Da bismo to mogli da naučimo decu, potrebo je da i mi sami umemo da se adekvanto nosimo sa vlastitim gnevom. Osećanje gneva nije samo po sebi ni dobro ni loše. Gnev je normalan, i svako živo biće ga oseća. Problem nije sam gnev, već upravljanje gnevom, i u tome mnogi greše. Potrebno je shvatiti da postoje različiti načini upravljanja gnevom i znati koji je najbolji. Počeli smo od najgoreg načina izlaženja na kraj sa gnevom, a to je pasivno agresivno ponašanje. Roditelji, ako vaše dete ili tinejdžer ispoljava svoj gnev verbalno, čak i ako je neprijatan u tome, to je mnogo bolje od pasivno agresivnog ponašanja. Jedna od najvažnijih lekcija odrastanja i sticanja zrelosti jeste izlaženje na kraj sa gnevom na primeren i zreo način. Deca će nastojati da nezrelo ispoljavaju gnev sve dok in neko ne pokaže drugačije. Ne možemo očekivati od deteta ili tinejdžera da gnev izražavaju automastki na najbolji i najzreliji način. Učenje zrelog savladavanje gneva ide postupno, i prolazi kroz određene korake:
Lestvica upravljanja gnevom:
Potpuno nekontrolisano ponašanje – Kad osoba ima napade besa, uništava imovinu ili je nasilna prema drugoj osobi (čak je i ovakvo ponašanje lakše ispraviti nego pasivno agresivno)
Verbalni izliv besa, ali bez fizičkog nasilja, ograničen na vikanje, vrištanje, psovanje. Gnev nije usmeren samo na osobu na koju smo ljuti, nego na bilo koga ko se nalazi u blizini.
Neprijatno verbalno izražavanje(glasno, dranje…) ali bez vređanja i psovanja… ali i dalje nije usmereno samo na onoga ko je izazivač, već na sve prisutne…
Neprijatno ispoljavanje (vikanjem, vrištanjem…) ali ograničavajući se na temu i osobu koja je izazvala.
Ispoljavanje na prijatan i razuman način, ako je moguće i to prema osobi koja je gnev izazvala.
Lestvica upravljanja gnevom napravljena je da bi se razumeli različiti koraci ili nivoi zrelosti u izražavanju gneva, i da bi se pomoglo vaspitačima da uvide da moraju da uče decu kako da, korak po korak, napreduju od jednog nivoa zrelosti do drugog.
Kako učiti dete da napreduje na lestvici kontrole gneva
Petnaest načina gnevnog ponašanja kombinuju se na različite načine na lestvici gneva. Primetićete da je ispoljavanje gneva prvenstveno negativno. Na lestvici su samo prva dva načina potpuno pozitivna. Prvo ću prikazati moguća ponašanja, pa onda, na lestvici gneva, njihove moguće kombinacije.
1. Ljubazno ponašanje
2. Traženje rešenja
3. Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao
4. Ostajanje pri prvoj žalbi (ne širenje na “sve i svašta”)
5. Logično i konstruktivno razmišljanje
6. Neprijatno i bučno ponašanje
7. Psovanje, vređanje
8. Usmeravanje gneva prema onima koji ga nisu izazvali
9. Izražavanje žalbi koje nisu direktno povezane
10. Bacanje predmeta
11. Uništavanje imovine
12. Verbalno zlostavljanje
13. Emoconalno destruktivno ponašanje
14. Fizičko zlostavljanje
15. Pasivno agresivno ponašanje
Pozitivno
1. Ljubazno ponašanje, traženje rešenja, usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje.
2. Ljubazno ponašanje, usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje.
Pozitivno i negativno
3. Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno
4. Ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno. Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali
5. Usmeravanje gneva na onoga ko ga je izazvao, ostajanje pri prvoj žalbi, logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno. Verbalno zlostavljanje.
6. Logično razmišljanje. Þ Neljubazno, bučno. Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Izražavanje nepovezanih žalbi.
Uglavnom negativno
7. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Izražavanje nepovezanih žalbi. Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
8. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Izražavanje nepovezanih žalbi. Þ Verbalno zlostavljanje, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
9. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Izražavanje nepovezanih žalbi. Þ Verbalno zlostavljanje, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
10. USMERAVANJE GNEVA KA OSOBI KOJA GA JE IZAZVALA, Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ bacanje stvari, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
11. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ bacanje stvari, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
Negativno
12. USMERAVANJE GNEVA KA ONIMA KOJI SU GA IZAZVALI. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Uništavanje imovine Þ Verbalno zlostavljanje, Emocionalno destruktivno ponašanje
13. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Uništavanje imovine, Þ Verbalno zlostavljanje, Emocionalno destruktivno ponašanje
14. Neljubazno, bučno ponašanje. Þ Psovanje, Þ Usmeravanje gneva ka onima koji ga nisu izazvali. Þ Uništavanje imovine, Þ Verbalno zlostavljanje, Þ Fizičko zlostavljanje, Þ Emocionalno destruktivno ponašanje
15. Pasivno agresivno ponašanje
Prilikom učenje deteta u postupanju sa gnevom moramo se ponašati prijatno i odlučno. Prijatno znači sa ljubavlju i ljubazno, optimistično, uzdržavajući se od osuđivanja i usađivanja svojih strahova i briga u dete, a naročito sopstvenog gneva. Odlučno znači dosledno istrajavati na daljim očekivanjima vezanim za napredovanje detetove samokontrole na lestvici gneva. Odlučnost ne znači krutost i odsustvo tolerancije. Treba uzeti u obzir godine deteta, sposobnosti i stepen zrelosti.
Odnos ljubavi i discipline
Mnogi roditelji i vaspitači ne razumeju odnos između ljubavi i discipline i značenje discipline. Oni u mislima razdvajaju ljubav i disciplinu, kao da su to dve različite stvari. Disciplina i ljubav su nerazdvojne. Dete se mora osećati voljenim, i to je najvažniji deo disciplinovanja. To nikako nije sve, ali je najvažnije. Primena bihejviorističkih tehnika disciplinovanja, ako nije bazirana na bezuslovnoj ljubavi prema detetu, neće dati dobre rezultate. Disciplinovanje je neuporedivo lakše kada se dete oseća iskreno voljenim. Bazični oblici disciplinovanja koji se zasnivaju na ljubavi su:
Gledanje u oči (disciplinovanje kroz kontakt očima kroz koji pokazujemo ljubav i razumevanje)
Primereno dodirivanje, fizički kontakt (Poruka bliskosti, onda i onoliko koliko detetu prija i kada mu prija)
Usredsređeno aktivno slušanje (Dete mora biti sigurno da vaspitač razume ono što ono želi da kaže. Kada dete zna da vi razumete njegova osećanja i želje, mnogo je voljnije da pozitivno reaguje na disciplinu, naročito kada se ne slažete sa njim)
Kontrolisanje sopstvenih osećanja (Nekontrolisana osećanja u svakome pobuđuju nepoštovanje. Zašto da očekujemo suprotno od našeg supružnika ili deteta?
Moramo znati da se gnev teško kontroliše pod određenim uslovima. Neki od njih su:
Kada je osoba depresivna
Kada je osoba uplašena
Kada je psihički ili fizički iscrpljena
Kada njen duhovni život nije zdrav
Neka deca imaju prirodno više poteškoća u savladavanju gneva od druge dece. – bez obzira na tip roditeljstva koji su imala. Na primer deca sa izvesnim neurološkim problemima, sa ADHD strukturom… Deca sa ADHD su impulsivna u ispoljavanju svih osećanja, pa tako i gneva. Potrebno je dosta strpljenja, strukture i doslednosti u vaspitanju, uz pozitivan stav i adekvatno pokazivanje ljubavi, da bi se ovakva deca naučila adekvatnoj kontroli ispoljavanja osećanja gneva.
Zamka telesne kazne
Mnogi roditelji i vaspitači, iznervirani dečijim ispoljavanjem gneva, pribegavaju “batini iz raja”, telesnom kažnjavanju, kako bi isterali te “zle duhove” i razmaženost iz deteta.
Jedan od glavnih razloga zbog kojeg je upotreba fizičke kazne kao glavnog sredstva za kontrolisanje ponašanja opasna, jeste zato što drastično umanjuje osećanje odgovornosti. Dete se oseća poniženo, oseća nepravdu, što drastično umanjuje njegovo osećanje odgovornosti za ono što je učinilo i onemogućuje mu razvoj savesti.
Druga loša posledica fizičke kazne je poistovećivanje sa napadačem. To je, takođe, mehanizam za izbegavanje krivice. Dete se poistovećuje sa roditeljem koji ga kažnjava (staje na njegovu stranu), i smatra da je ispravno biti agresivan i kažnjavati. Ovaj mehanizam će, kad odraste, kažnjavano dete preneti u svoje roditeljstvo.
Čovek ne može da daje ono što nema. Da bismo naučili svoju decu da vole, moramo biti sposobni da ih volimo na način koji podstiče njihov razvoj. Da bismo ih naučili da adekvatno postupaju sa sopstvenim gnevom, moramo naučiti kako da mi kontrolišemo svoj gnev. Ne da ga potiskujemo, ili da ga ispoljavamo na pasivno agresivan način, već da ga ispoljavamo kontrolisano, konstruktivno, tražeći rešenje problema. I da ne zaboravimo: ljubav ide uvek ispred discipline.
Autor: Nebojša Jovanović